Pluća

Upala pluća ( pneumonia )

Pneumonije su upalni procesi lokalizovani u plućima, odnosno u najsitnijim i najudaljenijim delovima donjeg respiratornog sistema. I pored veoma jakih antimikrobnih lekova koji danas postoje na farmakološkom tržištu, te upalne bolesti i dalje predstavljaju veoma aktuelnu problematiku savremene medicine. Naime, smrtnost uzrokovana tom grupom bolesti i danas je na prilično visokom nivou. Bolest najčešće počinje slabošću, malaksalošću, povišenom ili visokom telesnom temperaturom, pojačanim, u početku suvim nadražajnim kašljem, a kasnije kašljem koji je praćen iskašljavanjem sluzavog ili gnojavog sekreta. Ređe u iskašljaju može biti prisutna sukrvica, a ponekad i čista krv koja u startu upozorava lekara na to da je reč o težem obliku upale pluća, što zahteva pažljivu i detaljnu dijagnostiku i lečenje. Upale pluća mogu biti izazvane bakterijskim i nebakterijskim uzročnicima. Nebakterijske upale pluća zbog dosta nekarakterističnog kliničkog toka često nazivamo i atipičnim pneumonijama.

Rak pluća (carcinoma)

Tumori pluća mogu biti maligni (zloćudni) i benigni (dobroćudni). Rak pluća je zloćudni tumor. Nije zarazna bolest i ne može se preneti sa čoveka na čoveka. Zloćudni tumori sastoje se od patološki izmenjenih ćelija koje imaju mogućnost da se šire izvan mesta na kome su nastale. Ako se tumor ne leči na vreme, može napasti i uništiti okolno tkivo. Ponekad se ćelije putem krvnih ili limfnih sudova prošire sa mesta primarnog tumora, dolazeći tako do drugih tkiva i organa, gde svojom daljom deobom stvaraju novi tumor, koji se naziva metastaza. Među najčešće faktore rizika u nastajanju raka pluća spadaju pušenje, životna sredina (aerozagađenje) i genetska predispozicija (nasledna sklonost). Najvažniji i najčešći simptomi raka pluća jesu: uporan kašalj, iskašljavanje sukrvičavog ispljuvka, bol u grudima pri kašljanju ili dubokom disanju, otežano disanje, upala pluća koja ne prolazi posle terapije ili upale pluća koje se ponavljaju na istom mestu, kao i gubitak apetita i telesne težine. Ti simptomi mogu biti uzrokovani i drugim oboljenjima, koja nemaju veze sa rakom, ali ako se pojavi bilo koji od njih, treba se obratiti lekaru.

Tromboembolija pluća (plucni infarkt)

Plućna tromboembolija je vaskularno oboljenje koje nastaje kao komplikacija venske tromboze (zapaljenje vena uzrokovano ugruškom krvi)) i otkidanja tromba (ugruška) koji nošen cirkulacijom dospeva u pluća. Od veličine i broja okludiranih (začepljenih) plućnih arterija, odnosno od masivnosti plućne embolije zavisi i klinička slika. Kod masivnih plućnih embolija (kada je začepljeno više od 50% cirkulacije) razvija se tipična klinička slika sa karakterističnim simptomima: otežano disanje, bol u grudima u vidu probadanja ili opresije, nadražajni kašalj sa hemoptizijama (iskašljavanjem krvi), lupanje srca, strah od bliske smrti i karakteristični znaci stanja šoka (pad krvnog pritiska, ubrzan i jedva opipljiv puls uz cijanozu – plavetnilo usnica i orošenost hladnim znojem). Kod nemasivnih plućnih embolija klinička slika može biti znatno blaža, uz prisustvo samo ponekog od nabrojanih simptoma i znakova, . Ishodište tromba najčešće je iz tromboziranih dubokih vena donjih ekstremiteta natkolenice i potkolenice, površnih vena, vena male karlice, donje šuplje vene, šupljina desnog srca, a ređe i vena gornjih ekstremiteta.

Hronična opstruktivna bolest pluća – HOBP

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) karakteriše se ograničenjem (smanjenjem) protoka vazduha u disajnim putevima. Ograničenje protoka vazduha je progresivno i udruženo sa zapaljenjskom reakcijom pluća na štetne čestice ili gasove. Reč hronična znači da se bolest ne povlači, opstruktivna – da je delimično blokiran protok vazduha u disajnim putevima, reč bolest – oboljenje, a pluća – da se dešava u plućima. Kod bolesnika sa HOBP manji su otvori disajnih puteva. U njih ulazi manje vazduha zato što su zidovi disajnih puteva zadebljali i otečeni, disajni putevi su stisnuti pod uticajem malih mišića koji ih okružuju i u njima se stvara sluz koju bolesnik iskašljava. Od HOBP najčešće obolevaju pušači ili bivši pušači, osobe koje žive u kućama sa mnogo gasova (sagorevanje u pećima za zagrevanje prostorija) ili one koje su radile na mestima gde je bilo puno prašine i dima. Većina bolesnika sa HOBP ima preko 40 godina, ali mogu oboleti i mlađi ljudi. Osobe koje boluju od HOBP žale se na kašalj i iskašljavanje sluzavog ili "prljavog" ispljuvka, otežano dišu, guše se, ostaju bez daha prilikom fizičkog napora i potrebno im je duže vreme da se oporave nakon prehlade. Sa napredovanjem bolesti, tegobe postaju sve izraženije. Većina pacijenata kasno se javlja lekaru i smatra da je kašalj normalna pojava zbog pušenja.

Astma i alergija

Astma se definiše kao hronična upala disajnih puteva koja izaziva njihovu povećanu preosetljivost na razne spoljašnje uticaje. Oni uzrokuju suženje disajnih puteva, zbog čega se javljaju tegobe u vidu osećaja otežanog disanja, kašlja, osećaja tištanja i zviždanja u grudima. Tegobe su najčešće noću i/ili u ranim jutarnjim satima, ali mogu biti i tokom dana. Broj obolelih od astme tokom poslednje dve decenije stalno raste, naročito kod dece, tinejdžera i u visokorazvijenim zemljama, posebno od alergijske astme, te se ona definiše kao bolest savremenog društva i epidemija 21. veka. Procenjuje se da oko 350 miliona ljudi u svetu ima pomenutu bolest, kao i da će još 150 miliona oboleti za sledećih deset godina. Smatra se da od ukupnog broja obolelih dve trećine imaju alergijsku astmu. Alergeni koji mogu da je izazovu jesu unutrašnji (kućna prašina, grinje, buđ, životinjska dlaka) ili spoljašnji (polen drveća, trave i korova). Najčešće pojavi astme prethode simptomi u gornjim disajnim putevima u vidu kijavice, sekrecije i osećaja zapušenosti nosa, a mogu trajati godinama.

Sarkoidoza

Sarkoidoza je sistemska bolest čiji je uzrok nepoznat, a manifestuje se pojavom karakterističnih promena (sarkoidozni granulomi) u limfnim žlezdama, na plućima, oku, jetri, srcu, koži. Najčešće se javlja kod mlađih odraslih osoba i može imati nagao i postepen početak. Najčešći je akutni početak, sa bolovima, oticanjem i crvenilom zglobova, uz pojavu bolnih čvorića po koži, najčešće na potkolenicama (nodozni eritem), što navodi bolesnike da se jave lekaru. Kada se kod tih pacijenata načini rendgenski snimak pluća, često se vide uvećane limfne žlezde u sredogruđu, što zajedno sa navedenim tegobama pobuđuje sumnju da se radi o sarkoidozi. Bolest može početi i neprimetno, samo sa uvećanjem limfnih žlezda sredogruđa, kada se otkriva slučajno, ili se rendgenski snimak načini pošto se bolesnici žale na uporan nadražajni kašalj. Ređe bolest počinje tegobama vezanim za neke druge organe.

Tuberkuloza

Tuberkuloza je zarazna bolest a izaziva je bakterija koja se zove Mycobacterium tuberculosis. Bolest se najčešće manifestuje na plućima, mada može da zahvati i druge organe (mozak, moždane opne, bubrege, creva, kosti, jajnike itd.). Prenosi se preko sitnih čestica koje bolesnik iskašljava u spoljašnju sredinu, te je stoga zarazan samo oboleli od plućne tuberkuloze. Zaraza ne znači i bolest, a svega se 10% onih koji se inficiraju i razboli od aktivne tuberkuloze. Da li će do zaražavanja i oboljevanja doći zavisi, s jedne strane, od samog uzročnika (njegove zaraznosti), a s druge strane, od otpornosti organizma koji dolazi u kontakt s bacilom. Faktori rizika za nastanak te bolesti jesu: HIV infekcija, imunokompromitujuća stanja, pušenje, smanjena telesna težina, zloupotreba alkohola i/ili droge, socijalno ugrožene kategorije stanovništva, zatvorenici, stanovanje u zajednici s tuberkuloznim bolesnikom. Najčešći simptomi tuberkuloze jesu: malaksalost, gubitak apetita i mršavljenje, pojačano noćno znojenje, povišena temperatura, uz kašalj koji je najčešće suv i uporan, a ređe praćen iskašljavanjem sluzi, gnoja ili krvi. Otežano disanje može biti prisutno ako je bolest uznapredovala, a bolovi u grudima javljaju se ukoliko je zahvaćena plućna maramica. Ako su zahvaćeni drugi organi, bolest se manifestuje tegobama vezanim za njih.

Spektar delovanja naseg preparata

– Stiti od upalu pluca,bronhitisa,tromboembolije ,tuberkuloza,astma …
– Antiseptičnim,antivirusnim i protivupalnim efektom
– deluju na eliminaciju uzroka infekcije i ublažavanje upale disajnih organa.
– Iskasljavanje prisutne sluzi
– oblaganjem iritirane sluzokože disajnih organa
– ublažava nadražajni kašalj a takođe razređuju gusti bronhijalni sekret i olakšava iskašljavanje.
– odrzava oba plucna krila u zdravom stanju
– jak antioksidans
– sprečavanje oštećenja ćelijama pluće i respiratornog sistema u celini od strane slobodnih radikala (toksini iz cigareta, vazduha ili citokina);
– smirivanju zapaljenja pluća i respiratornih organa;
– sposobnost sprečavanja stvaranja fibroznog tkiva u plućima.