Listovi biljke Camellia Sinensis sadrže mikro i makro elemente koji predstavljaju prirodni izvor za zadovoljavanje ljudskih potreba za ovim elementima.

Na primer, čaj sadrži magnezijum koji je neophodan za normalno funkcionisanje ljudskog nervnog sistema, srčanog mišića, utiče na rad kardiovaskularnog sistema, povećava aktivnost debelog creva itd.

S obzirom da su beli, zeleni i crni čajevi bogati magnezijumom, možemo reći da su pravi čajevi za smirenje, jer pomažu u borbi protiv nesanice, hroničnog umora, grčeva mišića, srčane aritmije itd. koji nastaju kao posledica nedostatka magnezijuma.

Takođe, listovi biljke Camellia sinensis sadrže nekoliko alkaloida, među kojima su najpoznatiji: teofilin, teobromin i kofein.

Teofilin i teobromin se koriste u lečenju kardiovaskularnih bolesti i bolesti bubrega. Ovi alkaloidi su deo lekova za ove bolesti.

Tako da za zdravlje kardiovaskularnog sistema preporučuje zeleni, crni ili beli čaj.

Za relaksaciju i oslobađanje od stresa i svakodnevnih psihičkih problema, ispijanje čajeva od kamelije sinensis može biti veoma efikasno s obzirom na prisustvo aminokiseline L-teanin, koja ima dokazano umirujuće dejstvo bez smanjenja koncentracije.

Kineski čaj je jedan od najstarijih i najsavršenijih farmaceutskih proizvoda, koji sadrži oko 300 hemijskih jedinjenja čija je kombinacija u čaju jedinstvena i ne može se naći u drugim biljkama ili hemijskim preparatima (u tabletama), zbog čega se često koristi u tradicionalnim, ali i savremena medicina.

Neki od najpoznatijih lekovitih efekata ovog napitka su: pozitivan uticaj na srce i protok krvi, delotvornost kao antistresni napitak, ali i efikasan čaj za smirenje.

FOLNA KISELINA

Za šta se koristi folna kiselina?

Folna kiselina je važna za normalno funkcionisanje mozga, mentalno i emocionalno zdravlje. Sprečava razdražljivost, umor, depresiju, dekoncentraciju, nesanicu. Učestvuje u stvaranju DNK i RNK, genetskog materijala organizma, a posebno je važan kada tkiva i organi brzo rastu (trudnoća, detinjstvo). Folna kiselina i vitamin B12 učestvuju u formiranju crvenih krvnih zrnaca, koji prenose kiseonik u sve delove tela. Folna kiselina je korisna kod nekih vrsta anemije (megaloblastna anemija zbog nedostatka folne kiseline), a kod nekih vrsta anemije može da prikrije nedostatak vitamina B12 i tako dovede do oštećenja nervnih ćelija.

Folna kiselina, vitamin B6 i B12 utiču na nivo aminokiseline homocistein u krvi. Povećani nivoi homocisteina povezani su sa srčanim oboljenjima, depresijom i Alchajmerovom bolešću. Nedostatak folne kiseline je povezan i sa degenerativnim oštećenjem nerava i sa Parkinsonovom bolešću.

Ženama koje žele da zatrudne u slučaju nepravilne ishrane, preporučuje se upotreba 400mcg folne kiseline dnevno. Multivitaminski preparati za trudnice i žene koje planiraju trudnoću obično sadrže 400 mcg ove kiseline. Takođe se čini da sprečava pobačaj, iako jasna veza nije uspostavljena.

Bolesti srca

Folna kiselina može zaštititi srce i krvne sudove. Pronađena je veza između povišenog nivoa homocisteina i šanse za srčani udar i moždani udar. Naime, osobe koje imaju povišen nivo homocisteina u krvi imaju 1,7 puta većišanse za oboljenje koronarnih arterija (koje dovodi do infarkta miokarda) i 2,5 puta veće šanse za moždani udar u poređenju sa ljudima sa normalnim nivoom homocisteina. Međutim, još nije utvrđeno da li homocistein izaziva srčana oboljenja ili nešto drugo utiče na povećanje homocisteina i razvoj srčanih oboljenja. Za sada, neki stručnjaci smatraju da smanjenje homocisteina može smanjiti vaše šanse za razvoj srčanih bolesti, srčanog udara i moždanog udara.

Depresija

Praksa je pokazala da nekim osobama u depresiji nedostaje i folna kiselina, a što im nedostaje više folne kiseline, to je depresija izraženija. Nizak nivo folne kiseline je takođe povezan sa lošim odgovorom na antidepresive.

Tumor – karcinom

Folna kiselina, prema nekim istraživanjima, može da zaštiti od raka debelog creva, dojke, grlića materice, pankreasa i želuca. Veza i uloga folne kiseline u eventualnom antikancerogenom efektu nije jasno utvrđena. Međutim, pošto je folna kiselina neophodna za rast svake ćelije, prema nekim stručnjacima, ona može doprineti rastu raka, koji bi imuni sistem inače mogao da uništi. Mišljenja su podeljena, a dok se ne sazna više, najbolje je da ljudi koji su imali kancerogenu bolest ne uzimaju ovu kiselinu na sebe.

Nedostatak folne kiseline je takođe povezan sa osteoporozom. Utvrđeno je da ljudi sa visokim nivoom homocisteina i niskim nivoom folne kiseline imaju povećanu šansu za srčane bolesti, senilnu demenciju i osteoporozu, kao i prelome kostiju.

VITAMIN D

Pre svega, dugujemo zdrave kosti. Vitamin D pomaže apsorpciju kalcijuma u ​​crevima i pomaže u održavanju adekvatnog nivoa kalcijuma i fosfora u krvi, što je neophodno za zdravu mineralizaciju kostiju.

Nedostatak vitamina D kod dece može izazvati rahitis, što dovodi do deformacije kostiju usled njihovog omekšavanja. Kod odraslih, nedostatak vitamina D se takođe manifestuje kao osteomalacija ili omekšavanje kostiju. Osteomalacija dovodi do loše gustine kostiju i slabosti mišića. Dugotrajni nedostatak vitamina D takođe može dovesti do osteoporoze.

Takođe, njegov unos u dovoljnim količinama može pokrenuti efikasnu imunološku zaštitu i smanjiti rizik od autoimunih bolesti. Istraživači sugerišu da možda postoji veza između dugotrajnog nedostatka vitamina D i razvoja autoimunih stanja, kao što su dijabetes, astma i reumatoidni artritis, ali je potrebno više istraživanja da bi se ta veza potvrdila.

Iako naše telo može da proizvodi vitamin D, neki ljudi su skloniji riziku od njegovog nedostatka. Faktori koji mogu uticati na ovo su boja kože, pošto više pigmentacije smanjuje sposobnost tela da apsorbuje ultraljubičaste (UVB) zrake sunca. Apsorpcija sunčeve svetlosti je neophodna da bi koža proizvodila vitamin D. Drugi faktor je nedostatak izlaganja suncu, tako da ljudi koji žive u severnim geografskim širinama ili u oblastima visokog zagađenja, rade u noćnim smenama ili su vezani za kuću treba redovno da unose vitamin D iz hrane ili suplementi.

Starije osobe su takođe u grupi koja je u riziku od simptoma nedostatka vitamina D. Sposobnost kože da sintetiše vitamin D opada sa godinama, a starija populacija često provodi više vremena u zatvorenom prostoru. Pored njih, tu su i gojazni ljudi jer visok nivo telesne masti može ograničiti sposobnost tela da apsorbuje vitamin D iz kože.

Vitamin D je veoma važan vitamin u telu jer održava nivo kalcijuma. Pomaže telu da apsorbuje kalcijum iz hrane, što podstiče jačanje kostiju. Bez dovoljno vitamina D, kosti mogu postati tanje, lomljive i meke, što dalje dovodi do većeg rizika od preloma i bolesti kostiju kao što su osteoporoza i osteomalacija.

Kada govorimo o imunitetu, vitamin D takođe igra veoma važnu ulogu, jer njegov optimalni unos/proizvodnja u velikoj meri utiče na jačanje imuniteta i pozitivno utiče na nervni sistem. Još jedna prednost je regulacija šećera u krvi, tako da može biti od pomoći dijabetičarima.

Pored ove dve prednosti, veoma je važno napomenuti još dve prednosti vitamina D, a to su:

• Pomaže u razvoju pluća i kardiovaskularnog sistema

• Igra ključnu ulogu u borbi protiv gojaznosti